§1. Именице
§2. Придеви
§3. Бројеви
§4. Заменице
§5. Глаголи
§6. Причест
§7. Прилог
§8. Предлози, везници, честице
§9. Синтакса
§1. Именице ⇑
Именице — речи које значе ставку и укупна вредност предмета, одговорите на питања: шта је тО? ко је тО? — и до краја, односно, да „-О“:
пташкО (птичица)
котешкО (мачка, мачке)
медведкО (медвед)
§1.1. Именице, које означавају објеката су различити, жива бића и организама том питању, чињенице, догађаје, појаве, географске ознаке, као и квалитет, својства, акције, држава.
§1.1.1. Именица у смислу „ствари“ (шта се састоји од, од онога што је урађено), заврши „-О“:
дравО (дрво као материјал)
травО (трава, биљке, флора, уопште)
жалезО (материјал)
§1.1.2. Именица у смислу „објекта“ (једнокреветне, специфична ствар, животиња) крај у „-КО“:
дравКО (дрво: брезе, јасике)
травКО (трава на травњаку)
жалезКО (ствар)
§1.1.3. Држава имена завршавају „-ИО“:
ИспанИО, РусИО, ФрансИО, ЧехИО
§1.2. У именица не постоји род, нити деклинације.
§1.3. Множина је означен крај „-И“:
пташкО — пташкИ
котешкО — котешкИ
медведкО — медведкИ
§1.4. Именице имају два случаја:
једноставна (номинатив) — речи се завршавају на „-О“
зависне (генитив) — речи се завршавају на „-А“ (у обличју придева)
медведкА травкО — медвед траве (али и, трава медведа)
§2. Придеви ⇑
Придеви — речи које значе карактеристика или карактеристике предмета.
Придеви одговор на питања: штА? — и до краја, односно, да „-А“:
стекленА (стакло)
дравенА (дрвени)
зеленА (зелена)
Придев пре именица.
§3. Бројеви ⇑
Бројеви — речи за број и редослед ствари.
§3.1. Кардинал бројеве:
нуло,
едно, дви, три, чотири, пети, шести, седми, оседми, девети, десети
еднацати, двинацати, тринацати, чотирнацати, петнацати, шестнацати, седмнацати, оседмнацати, деветнацати,
двидесети, тридесети, чотиридесети, петидесети, шестидесети, седмидесети, оседмидесети, деветидесети,
сто, двисто, тристо, чотиристо, петисто, шестисто, седмисто, оседмисто, деветисто,
тисачо, дви тисачи, три тисачи…
милионо, дви милиони, три милиони…
милиардо, дви милиарди, три милиарди…
трилионо, дви трилиони, три трилиони…
трилиардо, дви трилиарди, три трилиарди…
§3.2. Редни бројеви:
перву (први), втору (друга), тру (трећа), чотиру, пету, шесту, седму, оседму, девету, десету
§3.3. Колективни бројеви:
едну (један), дву (два), тру (три), чотиру, пету, шесту…
сколку (неки, колико)
николку (ни колико)
вси (све)
§4. Заменице ⇑
Заменице — речи које се користе уместо именице, придеви, прилози и бројева или указује на објекте или функције.
§4.1. Личне заменице.
Личне заменице за бројеве (једнина и множина) не разликују.
1-ом лицу — ми (ја, ми)
2-гу лицу — ви (вас, ви)
3-ћа лицу — они (он, она, они)
§4.2. Рефлексивно заменица — „соби“:
ми читате соби (jа сам прочитао)
ви читате соби (можете сами да чита)
§4.3. Посесивни заменице — личне заменице, стоји после речи модификује:
пташко ми (моја птица)
крошко они (његов беба)
§4.4. Указујући, придевски, рођак, неодређено, негативна заменица:
то (да, она, ово, тако, је таква, који, нешто, било шта, неки, неке, неко, негде, једном, некако)
нито (ниједан, ништа, нико, није)
ина (било, различитих, други)
де (где)
ака (као, која је, који, када)
така (тако, такав)
вси (све)
всеки (свако, било који)
§4.5. Упитни заменице се формирају додавањем упитан честица „, А?“ (формирање честица упитан казне „, А?“ додато на крају реченице):
то, а?
ни то, а?
де, а?
ака, а?
§5. Глаголи ⇑
Глаголи — речи које означавају радњу или стање, одговарају на питања: шта да радимЕ? — и крај у „-Е“:
Е (има, бити)
матЕ (имати)
датЕ (дати)
читатЕ (читати)
питЕ (пиће)
едатЕ (једу)
гледатЕ (гледати)
ходетЕ (идемо)
Глагол увек долази после именица.
§5.1. Време од глагола (прошлост, садашњост, будућност) формирају се додавањем функција речима — у прошлом времену „ТА“, у будућем времену „БУ“:
вставате та (устао)
вставате (устане)
вставате бу (устати)
§5.2. Рефлексивне глаголе крај у „-ТЕСЕ“:
купаТЕСЕ (пливају, купају)
бороТЕСЕ (боре)
§5.3. Безлични глаголи крај у „-ТСЕ“:
смеркаТСЕ (смркава)
светаТСЕ (добијање светлости)
§5.4. Коњунктив се формира додавањем честица „БА“:
попите ба (би пиће)
ходете ба (би требало да иде)
§5.5. Императив недостаје.
§5.6. Нема глагол коњугације.
§5.7. Прелазне и непрелазни глаголи се не разликују.
§6. Причест ⇑
Причешће — посебан облик глагола, глагол има и знаци и симптоми придев.
Партициплес се формирају од глагола додајући крај „-ЕСЕ“:
поетЕСЕ глотко (певање певач)
летЕСЕ самолетко (летећи авион,
ср. самолетко лете — авион лети)
Причешће је увек пре именице.
Партициплес недостаје. Међутим, пошто је ова заједница пре именица и глагол после следеће опције се могу сматрати прелазним облицима герундс:
поетесе глотко хрипе
1. промукло певач пева
2. певање, певач цроакед
летесе самолетко сверкате
1. блиста летећи авионом
2. лети, авион сија
§7. Прилози ⇑
Прилози — непроменљиве речи за знаке активности или стања и одговор на питања: како? где? када? зашто? за коју сврху? у којој мери?
§7.1. Адвербиал и придевски прилога крај у „-У“:
тУ (правац: овде, тамо, сада, дакле, тамо)
нитУ (није овде, не сада)
всидУ (увек, свуда)
единУ (заједно)
уместУ (уместо)
множкУ, нималУ (много)
малУ, нимножкУ (мало)
сложенУ (тежак, не само)
нисложенУ (није тешко, само)
сколкУ (како)
николкУ (ни колико)
кодУ (када)
никодУ (никад)
инодУ (понекад)
передУ (пре, напред, испред)
задУ (за, иза, назад)
верхУ (горе)
низУ (доле)
середУ (средњи)
околУ (око)
межУ (између)
томУ (ово, дакле, јер)
чомУ (зашто)
зачомУ (зашто)
требУ (је то потребно, следи, потребан)
токУ (само)
бистрУ (брзо)
долгУ (дуг)
умирнУ (тихо)
тихУ (тихи)
гласнУ (гласно, гласније)
согласнУ (хармонично, глатко)
важнУ (важније)
добрУ (добро)
нидобрУ (лоше, није добро, болестан)
протУ (против, не слажем, супротан)
нипротУ (не против, сложити)
§7.2. Квалитативна прилози формирана од придева помоћу висококвалитетних краја „-ЕА“, који комбинује глагол завршава „-Е“ и придевски крај „-А“ (зеленА — зеленЕА) или помоћни речи „болЕА“ (светла — болЕА светла):
болЕА (више)
менЕА (мање)
ранЕА (раније)
познЕА (касније, онда)
далЕА (даље)
бистрЕА (брже)
долгЕА (већа)
§8. Предлози, везници, честице ⇑
так (уговор: да, тачно тако)
ни (негација: не)
без (нема)
у (место: у)
у (да)
на (на)
с (са)
за (за)
до (к, ко, да)
иза (од, правцу)
и (везника: и, као)
или (везника: или)
али (везника: али)
ако … то (ако … онда, како да … тако да)
таку (везника, уводне напомене: дакле, значити, од, и гле, коначно)
такожу (везника: такође, више)
проту (предлог: против, напротив, да испуни)
вдоволу (ускличник: уместо тога, довољно, добро)
стопу (узвици: стој, сачекајте, заустави)
§9. Синтакса ⇑
Синтакса је слободно, али у комплекс изградње предлог је пожељно да се више чврсту структуру: ко — шта је — ко/кога — како/зашто (објекат — акција — предмет — допуна).
Придев пре именица.
Причешће је пре именица.
Глагол је смештен после именица.
Посесивни заменице после речи јесте.
Азбука ⇑
У словко користи два писма: латиница и ћирилица.
Писмо словко се састоји од 25 слова.
a - а
b - б
c - ц
ch - ч (ч, ћ)
d - д
e - е (е, э)
f - ф
g - г
h - х
i - и (и, ы)
j - й (й, j)
k - к
l - л (л, љ)
m - м
n - н (н, њ)
o - о
p - п
r - р
s - с
sh - ш (ш, щ)
t - т
u - у
v - в
z - з
zh - ж
Карактеристике изговора ⇑
Слово „Е“ означава звук „е“ и „э“. У словко је један звук који може да се изговара као:
(1) тешко „э“,
(2) jотирован „йэ“, „е“,
(3) нешто између тих звукова.
Слово „И“ представља звучи „и“ и „ы“, који се не разликују у словко и може се изрећи као:
(1) „и“,
(2) „ы“,
(3) нешто између.
Звук „щ“ словко не. Слово „Ш“ је скраћеница за звук „ш“, који може да ублажи изговор да се звук „щ“.
Постоје изражавајући од сугласника или за блокирање: „б/п“, „г/х“, „д/т“ (обично на крају речи).
Дијалекатских изговор варијанте се сматрају. Једино правило - изговор мора бити јединствен, не може се мешати дијалект изговора, односно, ако је „Е“ се изговара као „Э“ и „Ы“ као „И“, тако да би требало да буде изречена у целом говору.